Cilj Srbije je da zahvaljujući okončanju saradnje s Haškim tribunalom, uspešnoj primeni Akcionog plana za sticanje statusa kandidata i napretku u dijalogu s Prištinom dobije krajem godine ne samo status kandidata već i datum početka pregovora o članstvu, rekao je 27. jula potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Učinak u primeni Akcionog plana je statistički gledano odličan, ali preostaje da se ispune još dve važne aktivnosti predviđene planom - da se usvoje zakoni o javnoj svojini i restituciji, rekao je on u Odboru za evropske integracije Skupštine Srbije.

"Okončanje saradnje s Haškim tribunalom, ispunjenost od 73% Akcionog plana i napredak u dijalogu sa Prištinom su ključni elementi koji bi trebalo da obezbede pozitivno mišljenje Evropske komisije 12. oktobra. Naš cilj je da u decembru zemlje članice EU ne dodele samo status kandidata Srbiji već i datum za početka pregovora za ulazak", rekao je Đelić.

Takvoj odluci će, prema njegovim rečima, doprineti i napredak u ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), s obzirom da je 19 članica EU okončalo tu proceduru. "Preostao je mali broj zemalja i mi smo u intenzivnoj komunkaciji sa njima da dođe do ratifikacije do kraja godine", rekao je Đelić koji je poslanicima predstavio rezultate sprovođenja Akcionog plana za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da istovremena odluka o statusu kandidat i datumu pregovora poslednji put doneta 2005. godine u slučaju Hrvatske, a da su pregovori sa Hrvatskom počeli tek pošto je uhapšen general Ante Gotovina, koji je optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Đelić je ocenio da se, pošto je Srbija sada zaključila saradnju s Tribunalom, tu ne mogu više povlačiti paralele sa Hrvatskom.

Podsetio je i da se Akcioni plan odnosi na dva pitanja koja su vezana za dijalog s Prištinom a to su carisnki pečat i učešće Kosova u regionalnim forumima. Ukazao je da je u prvih pet rundi dijaloga Beograda i Prištine ostvaren napredak, odnosno da su pronađena rešenja za pitanje slobode kretanja i matičnih knjiga.

Đelić je rekao da je Srbija spremna da u dijalogu s Prištinom i Evropskom unijom dođe do rešenja o pitanju carinskih pečata, ali da ne može da prihvati da Priština menja situaciju na terenu. Jednostrane akcije, prema njegovim rečima, ne mogu uroditi plodom, a Srbija je spremna da pronađe kompromisno rešnje u vezi s carinskim pečatima, ali bez kršenja ustava.

On je rekao da očekuje da će dijalog Beograda i Prištine biti obnovljen u narednim nedeljama pošto se stanje na administrativnoj liniji vrati na nivo pre "jednostrane akcije" Prištine. "Srbija će pokazati da je u tim uslovima spremna da pregovara i pronađe pravo rešenje", rekao je Đelić.

Povodom carinskih pečata i CEFTA sporazuma, koji su potpisale zemlje regiona i UNMIK/Kosovo, Djelić je rekao da bilo kakav međunarodni sporazum ne može biti promenjen bez saglasnosti svih potpisnica.

Ostala dva krupna pitanja - javna svojina i restitucija

Đelić je rekao u sukpštinskom odboru da je do kraja drugog tromešečja ispunjeno 73% Akcionog plana kojim su predviđene aktivnosti za primenu 96 preporuka Evropske komisije kako bi Srbija ispunila merila za dobijanje statusa kandidata. On je rekao da je učinak u ispunjavanju Akcionog plana statistički gledano bio odličan ali da još predstoji usvajanje dva važna zakona - o javnoj svojini i restituciji.

"Da li je sve uredno - nije. Dve krupne stvari koje je treblao da budu urađene do kraja juna još nisu usvojene u formi zakona u Skupštini. Radi se pre svega o zakonu o javnoj svojini i zakonu o denacionalizaciji ili restituciji", rekao je on. Potpredsednik Vlade Srbije izjavio je da će nacrt zakona o restituciji biti predstavljen do kraja sedmice i da će taj zakon, zajedno sa zakonom o javnoj svojini, biti usvojen u septembru u redovnoj proceduri.

Nacrtom zakona o restituciji predloženo je naturalno i finansijsko obeštećenje bivših valsnika, a nije predviđno da se potraživana imovina zameni nekom drugom imovinom. Predlog radne grupe koja je pripremila Nacrt zakona o restituciji je da se za finansijsko obeštećenje bivših vlasnika obezbede dve milijarde evra.

Đelić je istako je da je Srbija u potpunosti ispunila obaveze prema Haškom tribunalu lociranjem i izručenjem dva preostala optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

On je ukazao da su rešena pitanja koja su dugo bila sporna na srpskoj politikoj sceni, poput blanko ostavki i finansiranja političkih stranka, i ukazao na aktivnosti za jačanje kapaciteta nezavisnih institucija, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.Ukazao je i na sistemske zakone i podzakonske akte koji su usvojeni u različtim oblastima, poput poljoprivrede, eneretike i zaštite životne sredine.

Predstavio je korake preduzete u reformi pravosuđa i preispitivanju odluka izbora sudija, navodeći da je Vrhovni savet sudstva usvojio do sada 34 žalbi i odbacio 50. Đelić je ocenio da je to dobar početak i da bi taj proces trebalo da bude okončan do kraja 2011.

Član Odbora Slobodan Samardžić iz Demokratske stranke Srbije (DSS) ocenio je da je najveći sistemski promašaj reforma pravosuđa, da uopšte dobro ne napreduje i da je jako mali broj rešenih predmeta.

Samardžić je ukazao i da se nakon ispunjavanja haškog uslova sada kao uslov postavlja priznavanje Kosova. On je rekao da će priznavanje Kosova biti glavni uslov za početak pregovora sa EU i da se u Srbiji mora potpuno otovreno govoriti o tome. Ocenio je i da predstavnci države idu u pravcu priznavanja Kosova.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Uhapšen Hadžić, izručenje za nekoliko dana
  
• 

  Intervju

  : Status kandidata realan, ali bez datuma za pregovore
  
• 

  Vesti

  : Ketrin Ešton: Priznavanje Kosova je političko pitanje
  
• 

  Vesti

  : File: Iskoristiti napredak u drugoj polovini 2011.
  
• 

  Vesti

  : Dežer: Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji
  
• 

  Vesti

  : Usvojen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti
  
• 

  Vesti

  : Mirel i Đelić: Reforme ključne, nema novih uslova
  
• 

  Vesti

  : Srbija korak bliže EU