Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Odlazak pravog borca protiv korupcije
|
|
|
|
Objavljeno : 19.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preminula je 19. marta, nakon duže i teške bolesti. Ostaće zapamćena po tome što je vladinom Savetu za borbu protiv korupcije skinula etiketu savetodavnog "demokratskog ukrasa" i pretvorila ga u telo koje se bavi temama za koje u Srbiji niko nema dovoljno hrabrosti i snage. Među takvim temama su finansijska kontrola koju nad medijima sprovode funkcioneri vlasti i njihovi saradnici, kao i monopol Delte, koja je u vreme objavljivanja izveštaja, bila najmoćnija firma u Srbiji. Prašina se podigla kada je Savet prošle godine ukazao na skrivanje odredbi u ugovoru sa Fijatom, a ništa manje zapaženo nisu prošli izveštaji o sprezi biznisa i politike i o zloupotrebama u privatizacijama. Njeni izveštaji u formi su najbliži istraživačkom novinarstvu, sadržali su informacije koje se nigde ne mogu pronaći i uvek su izazivali veliko interesovanje u javnosti. Sa druge strane, kritikovani su zbog obilja političkih ocena, koje su mogle biti osporene i tako udaljiti izveštaje od suštine.
Omiljeno polje njene delatnosti bilo je ono o čemu se u Srbiji izuzetno retko govori na ozbiljan način - moć tajkuna i njihove veze sa politikom, kao i slabost institucija. Njeni izveštaji, nekada i nedorečeni i neprecizni, a ponekad i pretenciozni, često su bili jedini izvor informacija medijima i javnosti uopšte.
Jedan od skorih primera aktivnosti Saveta je izveštaj o medijima iz druge polovine prošle godine, u kojem je ukazala na uticaj vlasti na medije preko budžetskog novca i medijskih firmi funkcionera Demokratske stranke i gradonačelnika Dragana Đilasa i Srđana Šapera, koji je blizak saradnik predsednika Srbije. Njena ocena bila je da su mediji zarobljeni i da se ne bave temama poput korupcije jer to ne odgovara vlastima.
Ovog meseca zatražila je i preispitivanje opravdanosti rashoda Elektroprivrede Srbije (EPS) koja je, kako je navela, prošle godine potrošila 200 miliona evra za promocije i medijske kampanje. "Ovaj primer jasno pokazuje da EPS troši velika sredstva za namene koje nisu ekonomski opravdane, odnosno upućuje na moguću korupciju", ističe se u pismu koje je poslala premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću.
Tokom prošle godine postavila je teška pitanja o odgovornosti države da poreskim obveznicima polaže račune o trošenju budžetskog novca.
Njen istup odnosio se na ugovor o proizvodnji automobila u Kragujevcu sa italijanskim Fijatom, koji državni zvaničnici predstavljaju isključivo u ružičastim bojama. Savet je od Ministarstva ekonomije, kako je Baraćeva rekla, dobio 20 kilograma papira o tom ugovoru, ali su svi podaci koji se odnose na obaveze ugovornih strana bili zatamnjeni kao poslovna tajna koju je tražio Fijat.
"Nedopustivo je da poslovna tajna bude ono što plaćaju svi građani Srbije, jer je ugovorom sa italijanskom fabrikom automobila država Srbija preuzela obaveze koje se isplaćuju iz budžeta", istakla je Barać.
U kritikama joj se u tom, ali i mnogim drugim slučajevima, pridružio Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, za koga se, kao i za Baraćevu, u javnosti ponekad kaže da je na to mesto imenovan samo zahvaljujući tome što vlasti nisu očekivale toliko hrabro i posvećeno angažovanje. Šabić je od Saveta u decembru prošle godine dobio i nagradu za lični doprinos u borbi protiv korupcije.
Barać je politički sistem kritikovala u celosti, zbog slabosti institucija, podele resora kao nedodirljivih poseda stranaka, nespremnosti da se pitanja rešavaju i da se usvojeni zakoni primenjuju, a institucije jačaju.
U Srbiji gotovo niko ne osporava da je korupcija velika zbog sistemskih propusta i nedostatka političke volje da se taj problem reši. Ali, niko kao ona, toliko sistematski i angažovano nije pokretao taj problem u javnosti. Srbija i na listi Transparensi internešenala (Transparency international) po percepciji korupcije za 2011. ima jako loše mesto - 86. u svetu, sa skorom 3,3, pri čemu je najbolja ocena 10.
U tom kontekstu kritikovala je i nedovoljne rezultate Agencije za borbu protiv korupcije, koju je karakterisala kao birokratsko telo. "Pa, stvorili smo Agenciju kao veliko i moćno telo za borbu protiv korupcije pre više od dve godine. Kakav je efekat njihovog rada? U kojem polju su oni pomerili stvari unapred?", upitala je ona.
Povodom objavljivanja izveštaja Transparensija, Barać je istakla da se afere ne raščišćavaju do kraja, jer ostaju na nižim nivoima odgovornosti, a za loše stanje optužila je Demokratsku stranku jer nije sprovedena lustracija u društvu.
Savet: Od birokratskog tela do savesti javnosti
Savet za borbu protiv korupcije dugo je bio jedino antikorupcijsko telo u Srbiji, a zbog omeđenog dometa njegovog rada činilo se da i njegov osnivač (Vlada Srbije) i javnost misle da je tek demokratski "privezak". Takvom imidžu doprinosili su i česti odlasci uglednih članova tog tela i pritisci na njegovu delatnost. Osnovan je u oktobru 2001. godine kao savetodavno-stručno telo Vlade za predlaganje mera, praćenje sprovođenja i inicijative za izmene antikorupcijskih propisa.
Baraćeva je 2003. izabrana za predsednicu. Pod njenom upravom Savet je drastično promenio stil rada i umesto savetodavne institucije koja edukuje vlast i građane postao neka vrsta savesti države. Izveštaji koji su nastajali tehnikama najpribližnijim istraživačkom novinarstvu postali su njegovo glavno oružje, a sa osnivačem Vladom i ministarstvima komunikacija se svela na saopštenja.
Barać je u žižu javnosti dospela pre nekoliko godina ukazivanjem na neregularnosti u preuzimanju prehrambenog trgovinskog lanca C-market i time davanju monopola jedne od najmoćnijih kompanija u regionu, Delta holding, najuticajnijeg srpskog tajkuna Miroslava Miškovića. Kompanija Delta, čiji je godišnji promet bio veći od državnih budžeta Makedonije, Albanije i Crne Gore zajedno, tužila je svojevremeno Baraćevu za zloupotrebu službenog položaja.
Na meti Saveta bilo je i stvaranje Nacionalne štedionice, što je nazvala "najvećom pljačkom Srbije" za šta je optužila nekadašnjeg guvernera, a tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića i biznismene Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.
Dinkić, za čiju je ekspertsku grupu G17 plus bila vezana kao poverenica za Čačak, postao joj je potom najčešća meta. On se, kako je 2007. kazala, "najviše protivio borbi protiv korupcije i uspostavljanju jasnih pravila i standarda, da bi izbegao kontrolu svog rada i trošenja budžetskih sredstava".
Savet kojim predsedava podneo je 2010. i krivičnu prijavu protiv 17 osoba sa obrazloženjem da su malverzacijama pri privatizaciji Luke Beograd državu oštetili za više desetina miliona evra. Među njima su bivši ministar Predrag Bubalo, biznismen Milan Beko, nekadašnji šef komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac i drugi.
Prema nalazima Saveta, oni su 2005. godine organizovali u dva navrata preuzimanje akcija Luke Beograd firmi WORLDFIN S.A iz Luksemburga po ceni od 800 dinara po akciji, umesto po procenjenih 22-23 evra, što je dvadesetak puta više. Time je državi Srbiji koja je posedovala 40,48 odsto Luke, kakvo je Savet zaključio, naneta šteta od 21 miliona evra, a malim akcionarima još neutvrđena šteta, čiji je iznos svakako višemilionski.
Impozantna lista imena na kojoj se nalazi mnogo moćnika bila je više meseci tajna. Imena su prvo procurela u javnost, a potom ih je, revoltiran ćutanjem policije i pravosuđa, Savet obelodanio. Obasut pitanjima novinara o tome, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nedavno je saopštio da policija vodi istragu i po navodima Saveta, ali i po prijavi malih akcionara.
Uz krivičnu prijavu Savet je Tužilaštvu predao i obimnu dokumentaciju sa izjavama svedoka. Istovremeno, u toku je višegodisnji sudski spor u kome Grad Beograd pokušava da vrati zemljište koje je pripalo Luci, što je dalo dodatni legitimitet Savetovom izveštaju i prijavi.
Osim Lukom, Savet se ove godine pozabavio i radom i trošenjem budžetskih sredstava u Republičkom hidrometeorološkom zavodu namenjenih protivgradnoj zaštiti, odlukom Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora sa preduzećem Tehnohemija (brani kupca), izmenom Uredbe o uslovima plovidbe stranih brodova domaćim plovnim putevima, privatizacijom nekada vodeće izdavačke kuće Prosveta i odgovornošću Fonda za razvoj koji nije kontrolisao namensko trosenje kredita odobrenih njenom kupcu, kao i upadom policije u zrenjaninsku Jugoremediju i nizom drugih slučajeva.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
