Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U junu načelna odluka o datumu
|
|
|
|
Objavljeno : 10.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri EU će u junu, po svemu sudeći, doneti načelnu odluku o pokretanju pregovora o članstvu sa Srbijom bez utvrđivanja konkretnog datuma za početak pregovora. Donošenje načelne odluke, prema izvorima Bete u Berlinu, namerava da predloži i nemačka vlada a to bi trebalo da predstavlja kompromisno rešenje kojim bi se Srbiji odalo priznanje za napredak ali istovremeno i tražilo od Beograda da ostvari rezultate u primeni sporazuma sa Prištinom. Beograd negoduje zbog mogućnosti odlaganja početka pregovora, smatra da je ispunio uslove za to i upozorava na posledice takve odluke na region.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer je rekao 8. juna da ne treba špekulisati šta će se desiti na samitu EU 28. juna ali je rekao da Evropski savet tada neće odlučivati o datumu za početak pristupnih pregovora sa Srbijom već o "zelenom svetlu" za otvaranje pregovora.
Istovremeno, izvori agencije Beta u Berlinu su rekli da nemačka vlada namerava da predloži da se na samitu EU krajem juna načelno odluči da otpočnu pristupni pregovor EU sa Srbijom. Tačan datum trebalo bi potom, u zavisnosti od napretka u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, da bude utvrđen u decembru.
Ovaj stav će, kako u obaveštenim krugovima u Berlinu saznaje dopisnica Bete, biti prenet i potpredsednici vlade Srbije zaduženoj za evropske integracije Suzani Grubješić. Ona će od 10. juna, tokom trodnevne posete Berlinu, razgovorati sa predstavnicima nemačkog parlamenta, Bundestaga, i zvaničnicima ministarstva inostranih poslova i savezne vlade u nemačkom glavnom gradu.
Suzana Grubješić je uoči posete istakla da Vlada Srbije razgovara sa svim članicama EU, pošto je za odluke u Uniji potreban konsenzus, ali je ukazala da glas Nemačke uvek prevagne u donošenju velikih odluka, i da Beograd "zato posebnu pažnju posvećuje Berlinu i s njim najviše razgovara".
Prema tumačenju sagovornika iz većinske vladajuće stranke u Nemačkoj, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice, uoči sastanka poslaničke grupe CDU kojem ona nije prisustvovala, obrazložila poslanicima svoj stav.
Ona bi želela da samit u Briselu donese pozitivnu odluku o početku pregovora sa Srbijom. Kancelarka se oseća obaveznom da ne odstupi od svog stava, iz avgusta 2011, kada je prilikom posete Beogradu rekla da otpočinjanja pregovora neće biti dok ne bude postignut sporazum o raspuštanju paralelnih struktura na severu Kosova.
Sada taj dogovor postoji, ali je za konzervativne poslanike Bundestaga, kako je protumačeno Beti, problem to što je to i dalje slovo na papiru, odnosno što sprovođenje najvažnijih delova dogovora Beograda i Prištine, onih o policijskim i pravosudnim strukturama na severu Kosova, o lokalnim izborima ili o finansiranju, treba da usledi tek od sredine jula do kraja godine.
Zato bi, prema volji većine CDU-CSU, Bundestag trebalo da donese krajem juna "dvostruku odluku" koju, kako ističu sagovornici, podržava i nemačka vlada.
Background Samit EU održava se 27. i 28. juna, a Bundestag bi 27. juna trebalo da raspravlja o mogućem utvrđivanju datuma za otpočinjanje pristupnih pregovora između Srbije i EU.
Odgovarajući savezni zakon nalaže nemačkoj vladi da pre donošenje značajnih odluka vezanih za funkcionisanje EU, uključujući i prijem novih članica, konsultuje savezni parlament, Bundestag.
Savezni parlamentarni izbori u Nemačkoj su 22. septembra.
Prema ovoj zamisli, samit EU bi trebalo da donese odluku o načelnom otpočinjanju pregovora sa Srbijom najranije 2014. godine, a konkretan datum bi potom, kažu sagovornici Bete, "trebalo da bude utvrđen u svetlu uspeha sprovođenja sporazuma između Srbije i Kosova".
Time se, kako se kaže, Srbiji neopozivo daje zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora, ali se istovremeno Beograd podseća da treba da uradi "domaće zadetke" pre nego što pregovori počnu.
Prema volji nemačke vlade i većine u Bundestagu, ukoliko se plan ostvari do kraja godine, novi samit EU bi onda u decembru mogao da donese odluku o otpočinjenju pregovora u januaru ili februaru 2014.
Ako je za sprovođenje potrebno više vremena, datum bi mogao da bude utvrđen i kasnije.
Time je, kako se smatra u krugovima vlade u Berlinu, pronađen "put kojim se više interesa stavlja pod jednu kapu": interes Srbije da dobije konkretno obećanje, interes niza zemalja EU da se sada bez daljih uslova donese odluka o pregovorima sa Srbijom i interes poslanika nemačke vladajuće stranke koja želi prvo da vidi uspeh u sprovođenju sporazuma pre otpočinjanje pregovora.
U pismu koje je u vezi sa dodeljivanjem datuma Srbiji nemačka vlada uputila Bundestagu krajem maja kaže se da je "nemačka vlada i Evropskoj komisiji i zemljama partnerima jasno stavila do znanja da očekuje delotvorno preplitanje daljeg procesa normalizacije (između Beograda i Prištine) sa pregovaračkim procesom kroz odgovarajuću formulaciju pregovaračkog okvira".
"Pregovarački okvir mora", po mišljenju nemačke vlade, "da obezbedi posebno da napredak u odgovarajućim pregovaračkim poglavljima bude vezan za napredak u procesu normalizacije", piše u pismu predsedniku saveznog parlamenta.
Dačić: Ako ne bude pozitivne odluke EU, Srbija prevarena
Premijer Ivica Dačić izjavio je 9. juna da će Srbija biti prevarena ukoliko ne dobije pozitivnu odluku Saveta Evropske unije o datumu početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Dačić je novinarima u Palati Srbija, posle sednice Štaba za vanredne situacije o stanju na rekama, rekao da je bilo dogovoreno da se postigne Briselski sporazum s Kosovom, usvoji plan njegovog sprovođenja i da počne sprovođenje, te da će uslediti pozitivna odluka o dobijanju datuma.
"Ako bude drugačije, Srbija to neće lako prihvatiti. Ako sada, posle svega, ne zaslužujemo takvu odluku, ne znam kada ćemo je dobiti", rekao je Dačić.
On je upozorio da bi negativna odluka mogla da "ozbiljno ugrozi" i sprovođenje Briselskog sporazuma. "Ako se svi ne pridržavaju svog dela dogovora, ne znam kako mi da motivišemo svoje građane da ga se pridržzavaju", rekao je on.
Premijer Srbije je rekao da nije bitna "igra reči", odnosno da li se odluka zove "zeleno svetlo" ili nekako drugačije, već da je samo važno da ta odluka Saveta EU bude pozitivna.
Uoči puta u Berlin, Suzana Grubješić je ocenila da u slučaju da Srbija krajem juna ne dobije tačan datum za otvaranje pristupnih pregovora, to ne bi bio neuspeh Srbije, već izgovor EU.
"Nije dobro ni za EU da donese odluku da se pregovori odlože za kraj ove ili sledeću godinu. Nisu nam potrebni izgovori zašto nešto ne može: zato što jedna zemlja, Nemačka, ulazi u kampanju ili zato što tema proširenja nije popularna. Za nas to nisu razlozi, već izgovori", navela je Grubješić i konstatovala da takva odluka ne bi doprinela stabilizaciji regiona.
Nakon zelenog svetla tehničke pripreme za pregovore
Srbija bi, u slučaju dobijanja zelenog sveta za pregovare, mogla da pristupi pripremama za pregovore, što bi omogućilo da potpuno tehnički spremna dočeka otvarenje pregovora.
Kako je naveo Dežer, Srbija će ako dobije zeleno svetlo Evropskog saveta morati što pre da osnuje tim stručnjaka za pristupne pregovore. Kao primer je pomenuo Hrvatsku koja je osnovala tim od 2.000 stručnjaka za pristupne pregovore sa Evropskom unijom.
"Sledeći korak nakon formiranja tima stručnjaka je izrada dokumenta koji se zove okvir za pregovore, a kojim se određuju sve obaveze Srbije i Evropske unije, a Savet Evropske unije usvaja i odobrava i taj dokument", rekao je Dežer 8. juna.
On je rekao da po proceduri potom počine proces praćenja sprovođenja tog dokumenta pod nazivom "Okvir za pregovore", a Evropska unija nakon toga utvrđuje datum za početak pregovora.
Izvor: Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
