Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Vljora Čitaku: Ubrzati integraciju Kosova u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kosovska ministarka za evropske integracije Vljora Čitaku pozvala je Evropsku uniju da pokaže više sluha za evropske integracije Kosova i da ubrza taj proces. Ona je u Briselu gde je 16. januara učestvovala na trećem sastanku u okviru strukturnog dijaloga Kosova i EU o vladavini prava, rekla da je za dve godine od pokretanja pregovora o viznoj liberalizaciji Evropska komisija pripremila jedan izveštaj i poslala jednu misiju na Kosovo. Na sastanku o vladavini prava predstavnici EU i Kosova su razmotrili napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Kosovo bi trebalo da do kraja aprila pripremi sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za te oblasti kako bi se, između ostalog, pripremilo za postepen prenos nadležnosti u toj oblasti sa misije Euleks.
Vljora Čitaku je u Briselu rekla da je Evropska komisija, iako i Evropski parlament i kosovske vlasti pozvaju Brisel da ubrza proces vizne liberalizacije sa Prištinom, do sada izradila samo jedan izveštaj i uputila jednu misiju u vezi s tim na Kosovo, piše 17. januara portal EurActiv.com. Brisel je u januaru 2012. zvanično pokrenuo dijalog sa Prištinom o liberalizaciji viznog režima.
"Milion i sedamsto hiljada kosovskih građana je potpuno izolovano. Znamo da ovo nije 2009. kada je ceo region dobio bezvizni režim, znamo da se EU promenila od tada, ali od kada je dijalog pokrenut, mi imamo samo jedan izveštaj i posetu jedne misije iako smo uradili sve što je traženo", rekla je ona.
Kosovo je za razliku od suseda dobilo više od sto uslova koje je moralo da ispuni, navela je Čitaku. "To je u redu, jer oni (uslovi) služe kao smernice, mi to ne shvatamo lično, ali bismo voleli da Komsija brže reaguje, želimo samo više interakcije", rekla je Vljora Čitaku 16. januara novinarima u Briselu.
Ona je ocenila da je situacija na severu Kosova rezultat politike koju je Beograd vodio godinama i dodala da se nakon 15 godina mogu videti promene u politici Srbije. "Situacija na severu je rezultat politike koju je Beograd vodio godinama, oni su finansirali sve strukture i sada moraju da se suoče sa čudovištem koje su stvorili", rekla je kosovska ministarka za evropske integracije.
Čitaku je dodala da kosovska vlada ne namerava da "asimiluje Srbe na severu (Kosova), već da ih integriše", kao i da "ne želi da proširi vlast već svoje usluge" na sever.
Ona je rekla i da dve trećine Srba živi u južnom delu Kosova gde su, kako je ocenila, dobro integrisani i predstavljani.
Izrada sveobuhvatnog plana za vladavinu prava
Background Evropska unija je 28. oktobra 2013. pokrenula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom - proces koji treba da dovede do prvog ugovornog odnosa Kosova sa Unijom.
Brisel je 30. maja 2012. pokrenuo strukturni dijalog o vladavini prava sa Prištinom, pošto je nekoliko meseci ranije, 19. januara, zvanično počeo dijalog o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova.
Evropska unija na Kosovu ima pravosudnu i policijsku misiju (Euleks), a predstavljaju je specijalni predstavnik na Kosovu koji je na čelu Kancelarije za vezu Evropske komisije. EU je prisutna na Kosovu i kroz diplomatska predstavništva 17 svojih članica.
Pošto Kosovo nema sklopljen SSP i prateći prelazni trgovinski sporazum, njegovi trgovinski odnosi sa EU su regulisani autonomnim trgovinskim merama koje je Unija uvela 2000. godine kao trgovinske privilegije za Zapadni Balkan za izvoz na njeno tržište.
Kosovski zvaničnici su na sastanku u okviru dijalog o vladavini prava koji je EU sa Kosovom pokrenula u maju 2012. godine, predstavili napredak koji je Kosovo ostvarilo u prošloj godini, saopštila je Evropska komisija.
Na sastanku su razmotreni pravosudna reforma, nezavisnost pravosuđa, borba protiv organizovanog kirminala i prevencija korupcije na Kosovu.
Cilj sastanka je da se do kraja aprila pripremi sveobuhvatna strategija i akcioni plan u oblasti vladavine prava koji treba da omoguće EU i drugim donatorima da pruže "strateški usmerenu pomoć Kosovu u naredne tri godine", navodi se u saopštenju Komisije.
"To, takođe, treba da omogući Kosovu da od Euleksa postepeno preuzme nadležnosti u oblasti vladavine prava", dodaje se u saopštenju.
Osim predstavnika Evvropske komisije i Evropske diplomatske službe, na sastanku su učestvovali i šef Euleksa Bernd Borhard (Borćardt) i specijalni izaslnik EU na Kosovu Samuel Žbogar, a kosovosku delegaciju je predvodio ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi.
Dijalog o vladavini prava treba da omogući Kosovu da ostvari napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Taj dijalog, kako ističu u Briselu, nije način da se zaobiđe proces pristupanja niti predstavlja zamenu za evropske težnje Kosova već je deo novog pristupa EU da se u ranoj fazi pridruživanja rešavaju problemi u tim oblastima.
EP: Kosovo zaslužuje približavanje EU
U rezoluciji koju je Evropski parlament je usvijio 16. januara u Strazburu pozdravlja se pokretanje pregovora o sporazumu o pridruživanju Kosova s EU kao "snažan podstrek reformama", kao i sporazum o normalizaciji odnosa s Beogradom, ali se izažava zabinurtost zbog izostanka opipljivog napretka u suzbijanju korupcije na Kosovu.
U raspravi je većina poslanika ocenila da EU treba da znatno pomogne Kosovu da se približi Evropi, a mnogi su ukazali i na to da prištinske vlasti moraju još mnogo da rade da bi rešile problem vladavine zakona, manjkavog pravosuđa, suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala.
Rezolucija EP, doneta sa glasova 485 za, uz 94 protiv i 40 uzdržanih, podvlači da Kosovo zaslužuje napredak ka pridruživanju EU, ali upozorava da je "korupcija i dalje najkrupniji izazov i ozbiljna prepreka za funkcionisanje javnih institucija" Kosova.
Poslanici su pozvali kosovske vlasti da unaprede delotvornost, transparentnost, odgovornost i nepristrasnost pravosuđa, uz zahtev da se sprovede istinska reforma pravosuđa i otkloni svaki politički upliv na sudstvo.
Izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček je izjavila da je sada "skoro šest godina od nastanka Republike Kosovo" i navela da treba da se "izgradi država Kosovo i njena državna uprava". Lunaček je naglasila da Euleks mora ostati na Kosovu jer je Kosovu potrebna spoljna pomoć za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
U dokumentu EP se "ohrabruju pet članica EU da priznaju Kosovo" i traži da EU pospeši ekonomsku i drugu saradnju s Prištinom.
U raspravi su poslanici iz Slovačke, Rumunije, Španije i Grčke naglasili da njihove vlade neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini jer bi to bio podstrek separatizmima u Evropi, kao i zato što Kosovo ne može biti održiva država.
Uloga Euleksa i dalje važna
Parlament EU naglašava važnost delovanja Euleksa u jačanju vladavine zakona na Kosovu, ali "ukazuje i na široko nezadovoljstvo među kosovskim Srbima i Albancima zbog rezultata Euleksa" i "izražava žaljenje zbog činjenice da se Euleks nije dotakao visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala" na Kosovu.
Takođe traži da kosovske vlasti nastave da uvažavaju mandate Euleksa i podržavaju izvršna ovlašćenja ove EU misije vladavine zakona, kao i da se saglase s produžavanjem mandata Euleksa i posle juna ove godine.
EP, prema ovom dokumentu, podvlači da "zaštita kulturnih i prava manjina i dalje predstavlja veliki izazov na Kosovu i predočava nužnost da se primenjuju zakon o kulturnom nasleđu Srpske pravoslavne crkve", kao i akcioni plan za Roma, Aškali i egipćanske zajednice.
U rezoluciji se "ukazuje na privatizaciju državnih firmi, posebno Pošte i telekomunikacija Kosova i pozivaju kosovske vlasti da učine opipljive korake za jačanje transparentnosti, polaganja računa i zakonitost celog tog postupka".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
