Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kontrola organske proizvodnje u EU nije na zavidnom nivou
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mnoge članice EU ne nadgledaju na odgovarajući način proces sertifikacije organskih proizvoda. U izveštaju Evropskog suda revizora objavljenom 26. juna, navodi se da nacionalne vlasti imaju poteškoća u praćenju porekla organskih proizvoda koji su uvezeni. Neke zemlje čak imaju problema da prate proizvode proizvedene u svojoj zemlji. Uprkos uočenim propustima u kontroli procesa organske proizvodnje, Komisija uverava da građani mogu da budu sigurni da jabuka i govedina sa oznakom "organski" zaista to i jesu. Sertifikati za organsku hranu iz Srbije se ne priznaju u EU, pa proizvođači moraju da dobiju sertifikat od kontrolnih tela iz inostranstva. Procedura za odobravanje je u toku.
Sistem kontrole za organske proizvode koji je predviđen regulativom EU ima za cilj da garantuje da su proizvodi nastali prema strogim principima organske proizvodnje.
U izveštaju se navodi i da nema dovoljno komunikacije među članicama, kao ni nadzora tela čiji je posao da kontrolišu sektor organske proizvodnje. Evropski sud revizora takođe preporučuje da članice urade više kako bi proizvođači, prerađivači, i uvoznici ispunjavali tražene standarde.
Background Organska poljoprivreda zasniva se na načelima prirodnog poljoprivrednog ciklusa, uz što manju upotrebu hemijskih sredstava i narušavanje životne sredine. To podrazumeva ograničavanje upotrebe veštačkih pesticida, đubriva i antibiotika, smenjivanje gajenih kultura da bi se resursi što bolje iskoristili, odabir bilnih i životinjskih vrsta koje su otporne na bolesti i prilagođene lokalnim uslovima i potpuna zabrana upotrebe genetski modifikovanih organizama.
U preradi i proizvodnji organske hrane striktno je ograničena upotreba aditiva i bilo kakvih hemijskih dodataka, a izričito je zabranjena upotreba genetski modifikovanih organizama. Upotreba sastojaka koji nisu organski moguća je samo ukoliko su je dozvolili Komisija ili zemlje članice, veštačke arome i boje su zabranjene. Organska hrana je za oko trećinu skuplja od standardne, a smatra se da je zdravija i ukusnija.
U Srbiji se, prema podacima iz 2011, proizvodnjom organske hrane bavi 77 proizvođača, a ona se gaji na 4.500 hektara.
Revizori su konstatovali da tržište organske hrane u Evropi vrtoglavo raste, zbog čega su zakonodavni sistemi su na mukama da te trendove isprate. Ovo tržište je godišnje beležilo rast od 10% u poslednje dve decenije. Evropsko tržište organske hrane vredi oko 20 milijardi evra što je 1,5% celokupnog tržišta hrane.
Revizori su takođe ustanovili da je sistem kontole trošenja javnog novca slab. Izveštaj navodi i da Komisija planira da poveća reviziju u članicama, kao i da trenutno razmatra zakonodavni okvir za proizvodnju organske hrane.
Revozori preporučuju da stručne institucije u članicama moraju da povećaju nadzor nad kontrolnim telima. Komisija bi trebalo da pojača nadzor sistema kontrole tako što će organizovati posete revizora i prikupljati neophodne podatke.
Kad je reč o uvozu, Komisija bi trebalo da obezbedi da zemlje iz kojih se uvoze organski proizvodi budu takođe kontrolisane.
EU je jedan od glavnih proizvođača i potrošača organskih proizvoda. U 2008. od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 4,3% otpada na organsku proizvodnju što je oko 7,6 miliona hektara. Procenjuje se da je u ovoj istoj godini bilo oko 197.000 holdinga koji su bili uključeni u organsku proizvodnju.
Oko 15% organskih proizvoda koji se koriste u EU uvezeno je iz zemalja van EU. Reč je uglavnom o proizvodima koji se ili ne gaje ili se retko gaje u EU (kafa, banane, pamuk).
Najveća prodaja organskih proizvoda u 2009. zabeležena je u Nemačkoj sa prometom od 5,8 milijardi evra, Francuskoj 3 milijarde evra i Velikoj Britaniji u kojoj su prodati organski proizvodi za 2,07 milijardi evra. Najveće površine poljoprivrednog zemljišta na kojima se gaje organski proizvodi su u Španiji, Italiji i Nemačkoj.
EU finansijski podržava organsku proizvodnju kroz Evropski poljoprivedni fond za ruralni razvoj. Do kraja 2010. za ove namene je iz fonda izdvojeno više od 690 miliona evra. Ovaj fond obezbeđuje 58% finansijske podrške dok su ostatak dužne da obezbede članice.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
