Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Budžet novi izvor neslaganja u Belgiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Politička kriza u Belgiji, kojoj se ne nazire kraj, dodatno se produbila. Naime, lider valonskih socijalista Elio Di Rupo, kome su povereni razgovori o formiranju vlade, ponudio je ostavku zbog nove blokade u pregovorima, ovog puta zbog neslaganja oko budžetskih pitanja i mera štednje. Belgija je već rekordnih 527 dana bez vlade, a u slučaju da ne reši pitanje deficita, koji će se naredne godine prema prognozama još povećati zbog usporenog privrednog rasta, može se suočiti sa kaznama EU.
Belgijski kralj Albert Drugi nije uvažio ostavku Di Rupa već ju je stavio "na čekanje". Kralj je apelovao na političke lidere da budu svesni "težine situacije". "Zbog odbrane opšteg interesa svih Belgijanaca i evropskih obaveza mora se vrlo brzo pronaći rešenje za političku krizu", navodi se u saopštenju beligijskog kralja.
Di Rupo, lider frankofone Socijalističke partije, ponudio je 21. novembra da se povuče nakon još jednog dana pregovora koji protekao u novim napetostima, neslaganjima i prepirkama, a kakvih je Belgija bila svedok više puta od početka političke krize u junu 2010.
Žustre i zamorne političke rasprave trebalo bi da se nastave narednih dana. Albert Drugi je pozvao šest stranaka koje učestvuju u pregovorima da razmisle o razmerama evenutalnog neuspeha i načinima da se pronađe rešenje.
Političke stranke u Belgiji su pod sve većim pritiskom Evropske komisije i tržišta zbog mogućnosti da i ta zemlja bude zahvaćena dužničkom krizom. Belgija bi, takođe, već u decembru mogla da se suoči sa kaznom EU zbog neuspeha da reši pitanje budžetskog deficita.
Background Belgija je federalna parlamentarna monarhija sa tri federalne jedinice, Flandrijom, Valonijom i regionom Brisela. Federalne jedinice Flandrija (holandski) i Valonija (francuski) su formirane na osnovu jezika koji govori lokalno stanovništvo dok je region Brisela dvojezičan.
Belgija od 2007. godine pokušava da se izbori sa političkim previranjima koja izazivaju neslaganja flamanskih i frankofonih stranaka oko uređenja zemlje i nekih finansijskih pitanja.
Vanredni parlamentarni izbori su održani 13. juna 2010. godine i na njima je u Flandriji najviše glasova osvojila Nova flamanska alijansa (N-VA), dok su socijalisti odneli pobedu u Valoniji. Od tada su u više navrata vođeni pregovori koji su obustavljani.
Lideru valonskih socijalista Eliju Di Rupu je poveren mandat 16. maja, a prvi put je ponudio ostavku u julu pošto je lider N-VA Bart de Vever odbio da nastavi razgovore o vladi koji su prekinuti 10 meseci ranije.
Do sada je bez vlade u svetu najduže bio Irak - 289 dana prošle godine, a u Evropi Holandija - 208. dana 1977. godine.
Neslaganja oko mera štednje
Pregovori su suspendovani u noći između 20. i 21. novembra zbog blokade u pregovorima o "budžetu, socijalinim i ekonomskim pitanjima", ili konkretno o merama kako da deficit u 2012, umesto predviđenih 4,6%, bude 2,8%, odnosno ispod ograničenja od 3% predviđenog Paktom za stabilnost i rast EU.
Zadatak je tim teži jer belgijski pregovarači moraju da pronađu način da u budžetu za narednu godinu uštede 11,3 milijardi evra i obezbede oko 20 milijardi evra do 2015. za svoje budžetske obaveze prema EU.
Liberalne stranke, uključujući flamanski Open VLD i frankofoni MR, smatraju da se predlozi socijalista i stranaka centra previše oslanjaju na povećanje poreza i da ne predviđaju dovoljna smanjenja budžetskih izdvajanja ni suštinske reforme, reforme penzionog sistema ili osiguranja u slučaju nezaposlenosti.
Predstavica socijalista u pregovorima Loret Onkelinks (Laurette Onkelinx) kritikovala je liberale kao "neodgovorne" i upozorila ih da dovode zemlju u opasnost. Predsednik Open VLD Aleksander De Kro (Alxander De Croo) ocenio je, međutim, da je neophodno da se sprovedu "stvarne reforme", poput onih u susednim zemljama. "To je ono što Evropa traži", rekao je on.
Belgijom, dok čega razrešenje najduže krize u svojoj istoriji i perioda bez vlade u svetu, upravlja kabinet nadležan za rešavanje samo tekućih pitanja. Privremenu vladi očekuju ekonomske teškoće i porast nezdavoljstva u društvu, pošto su sindikati pozvali na demonstracije protiv mera štednje 2. decembra.
Nakon 17 meseci, razgovori o formiranju nove vlade koji su se vodili u više i sa različitim učesnicima navrata nisu doneli veće rezultate od institucionalnih dogovora o distribuciji prihoda od poreza i regionalnoj fiskalnoj autonomiji. U ovom ciklusu pregovora, pre zastoja zbog budžeta Di Rupo je hvaljen jer je omogućio postizanje važnih dogovora o lingvističkim pitanjima oko kojih su se flamanske i frankofone stranake sporile i koje su bile povod za strahovaanja da će doći čak do raspada zemlje.
Novo produbljavanje krize mogla bi da iskoristi flamanska nacionalistička partija N-VA, koja ne učestvuje u koaliciji. Ta stranka je pozvala 21. novembra da se hitno formira vlada u kojoj ne bi učestvovali socijalisti. Zadatak takve vlade bi bilo "gašenje socio-ekonomskog požara", rekao je Bart de Vever (Wever), lider N-VA koja je najpopularnija partija u Flandriji ali i Belgiji.
Izvor: AFP, Blumberg
Izvor: www.sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
