Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Deseti rođendan evra bez pompe
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.01.2012. | Ažurirano : 04.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Deceniju nakon što su prve novčanice i kovanice evra počele da se koriste njihova ukupna vrednost je oko 870 milijardi evra i nakon pet proširenja monetarne unije koriste se u 17 zemalja. Međutim, za razliku od vatrometa, svetlosnih efekata na mostovima i razdraganih ljudi u redovima ispred bankomata koji su pratili uvođenje evra u ponoći 1. januara 2002. godine, desetogodišnjica zajedničke evropske valute prolazi bez svečanih obeležavanja zbog duboke krize kroz koju prolazi evro zona. Nostalgija za starim državnim valutama - španskom pezetom, francuskim frankom, a možda pre svega nemačkom markom, simbolom stabilnosti, i dalje postoji, a među stanovništvom prevladava stav da je evro doneo i poskupljenje. Sve to ne znači da se raspad evro zone priželjkuje - takav scenario bi, prema opštem mišljenju, doveo do ozbiljnih problema celokupnih evropskih integracija, ali i do ozbiljnih ekonomskih problema u Evropi.
U Briselu nije bilo ni ceremonija ni konferencija za štampu povodom jubileja evro zone. Taj pristup slede i ostale zemlje koje ovaj datum obeležvaju samo puštanjem u promet novčića od dva evra tim povodom.
Evro je uspostavljen 1999. godine, kada je počeo da se koristi na finansijskim tržištima i kada je i zamrznut kurs prvih 10 članica. U živote građana tih zemalja, kao i Grčke koja se priključila 2001, evro se ušetao 2002. godine, pre tačno 10 godina.
Danas, posle još četiri proširenja, evro zona ima 17 članica - Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Portugalija, Slovenija, Slovačka, i Španija.
Politički zvaničnici i ekonomski krugovi neprekidno ukazuju na dobrobiti jedinstvene valute. "Povećani izbor i stabilne cene za potrošače, više sigurnosti i mogućnosti za preduzeća i tržišta", ali i "opipljiv znak evropskog indentiteta", prednosti su koje navodi Evropska komisija.
Evropska centralna banka sa sedištem u Frankfurtu objavila je na internet sajtu kratak video prilog da podseti na dobre strane evra. "Tokom protekle decenije jedinstvena valuta postala je simbol integracije i saradnje" u Evropi, navodi u videu predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi). "Uprkos sadašnjim izazovima kojima se suočavaju Evropa i svet građani u zoni evra mogu biti uvereni da će ECB ostati verna svom mandatu da očuva stabilnost cena", obećao je on.
Kao glavna prednost evra navode se jedonstavnija putovanja.
Od evra je ipak gori njegov nestanak
Međutim, s dolaskom dužničke krize, koja je počela u Grčkoj 2010, a potom zarazila celu zonu evra, stare zamerke na račun evra su ponovo isplivale, evroskeptici su postali glasniji, a nepoverenje između bogatijih i siromašnijih zemalja nikada nije bilo toliko izraženo.
Kako ukazuje ekonomista istraživačkog Brigel (Bruegel) centra o ekonomskoj politici u Evropi Andre Sapir, potrošači "nisu nikada bili previše zadovoljni evrom i ostali su pri početnom utisku da su s uvođenjem evra porasle cene". Evropska centralna banka jeste budno motrila na stabilnost cena, sa ograničenom inflacijom od 2% godišnje u proseku počev od 1999. godine. Međutim, potrošači su usmerili pažnju na svakodnevne kupovine poput hleba ili benzina, sto je dovelo do utiska o inflaciji u svim zemljama u kojima je uveden evro. Oni koji i dalje preračunavaju u svoju nacionalnu valutu porede na osnovu cena od pre 10 godina, čime se stvara utisak jake inflacije kod mnogih Evropljana, smatra Sapir.
Kada je reč o evropskom identitetu koji je evro trebalo da učvrsti, on je takođe zapao u krizu. Nemci optužuju Grke i Italijane za lenjost, a u Francuskoj su nedavno ponovo zabeleženi germanofobni tonovi.
Tokom krize je prvi put pominjana i mogućnost izlaska neke zemlje iz zone evra, pa čak i njenog raspada.
Međutim, niko ozbiljno ne razmišlja o povratku na nacionalnu valutu, uprkos nostalgiji i svim problemima. Kraj evra bi, naime, imao katastrofalne posledice za evropske banke zbog toga što bi valute zemalja južnog dela Evrope oslabile, ukazuju ekonomisti. Problem bi imala i Nemačka zbog jačanja valute, što bi smanjilo njenu konkurentnost, a samim tim i izvoz, i dovelo do masovnih otpuštanja.
Predsednik Centralne banke Nemačke nedavno je ironično rekao da ne postoji "plan B" za slučaj propasti evra jer nema štamparije nemačkih maraka u podrumu te institucije.
Preduzeća najaktivnije ukazuju na blagodeti evra. Prema analitičaru nemačke banke Mecler (Metzler) Jirgenu Piperu (Jurgen Pieper), moćna automobilska industrija godišnj ostvaruje između 300 i 500 miliona evra na troškovima transakcija od dolaska evra.
Uzrok krize u nedovoljnim integracijama
Sapir međutim ističe da je evro samo jedan od povoljnih faktora za evropsku privredu, koja se integriše od Ugovora iz Mastrihta i otvaranja granica u šengenskom prostoru 1993, kao i proširenje na istok 2004.
Integracija, međutim, nije bila dovoljna i tu su uzroci krize. "Činilo s da je sve u najboljem redu do finansijske krize, koja je ukazala na institucionalne manjkavosti zone evra", rekao je istraživač Centra za evropsku reformu iz Londona Filip Vajt (Philip Whyte).
Izostanak budžetske integracije i nedovoljni nazdzor banaka su tokom godina dovli do značajne finansijske neravnoteže. Kako je onbjasnio Vajt, nakon uvođenja jedinstvene valute došlo je do znatnog pada kamatne stope u južnom delu Evrope, što je podstaklo preduzeća i domaćinstva da se neumereno zadužuju. Svi su potcenili rizike, uključujući i zemlje severne Evrope.
U tom pravcu se sada traži rešenje za krizu. Članice zone evra su se u decembru dogovorile o povećanju budžetske discipline. Korak ka federalizmu, međutim, nisu načinile.
Evro je završio godinu na novom minimumu u odnosu na jen i na najnižem nivou u poslednjih 16 meseci u odnosu na dolar, mada je dosta iznad vrednosti koju je imao u odnosu na američku valutu kada je uveden.
Neizmešani evri
Svaka zemlja evro zone ima svoje novčanice i kovaniče, koj se prepoznaju prema nacionalnim simbolima sa jdne strane. Njihov broj zavisi od broja stanovnika i ekonomske težine, tako da je najviše nemačkih, sa oko trećinom, a zatim slede francuske i italijanske.
O pomešanosti nacionalnih evra se ne vode zvanične statistike, ali postoje istraživanja i procene u pojedinim zemljama.Čitavu deceniju nakon uvođenja evra evri prema procenama stručnjaka i dalje nisu potpuno pomešani.
Profesor Univerzitrta u nemačkom gradu Frajbergu Ditrih Stojan (Dietrich Stoyan) smatra da je oko 40% evra u Nemačkoj inostrano i da će "savršena mešavnina" od dve trećine stranih novčanica i kovanica biti postignuta 2030. "Suprotno onome što bi se moglo očekivati, francuski evri su u Nemačkoj tek na drugoj poziciji, nakon španskih”, smatra Stojan. To se može objasniti sklonošću Nemaca da letuju u Španiji .
"Udeo stranih evra je takođe viši u velikim gradovima nego na selu zbog prisustva turista i poslovnih ljudi", dodao je on.
"U Francuskoj stopa mešavine je trećina", pokazuje istraživanje koje je u decembru sproveo profesor Univrziteta Pariz 5 Klod Graslan (Claude Grasland) i direktorka istraživanja Nacionalnog instituta demografskih studija Frans Geren-Pac (France Guerin-Pace).
Neke novčanice i kovanice iz minijaturnih zemalja pridruženih evro zoni - San Marina, Vatikana i Monaka - nikada neće biti deo velike mešavine evra. Budući da su retke, kolekcionari ih željno čekaju i oni ostaju u albumima.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
