Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bogati razvojnu pomoć troše i kod kuće
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nevladine organizacije smatraju da iza povećanja globalne razvojne pomoći stoje "rupe u računovodstvu" i ukazuju da veliki deo dodatnog novca za pomoć najsiromašnijima bogate zemlje troše "kod kuće", obično na troškove prijema izbeglica. Optužbe su stigle nakon što je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj objavila izveštaj o zvaničnoj razvojnoj pomoći u 2015. koji je pokazao da je pomoć neznatno premašila 130 milijardi dolara. Najveći donor je EU koja obezbeđuje više od polovine razvojne pomoći u svetu. Za razvojnu pomoć Evropska unija daje 0,47% bruto nacionalnog prihoda a cilj je da to bude 0,7% BNP, što je pet članica dostiglo i prestiglo.
Zvanična razvojna pomoć u 2015. zapravo je bila manja nego 2014, kada je dostigla 135,2 milijarde dolara. OECD ipak ističe da je 2015. pomoć bila veća realno, kada se u obzir uzmu inflacija, jačanje dolara i fluktuacije valuta.
Međutim, kada se podaci bolje pogledaju, otkriva se da je najveći deo povećanja potekao iz velikog rasta potrošnje najčešće bogatih članica Evropske unije na "domaće" troškove prijema izbeglica, odnosno na tzv. donorske troškove za izbeglice. Cifra za taj trošak gotovo je udvostručena, sa 6,6 milijardi dolara u 2014. na oko 12 milijardi u 2015.
Iako se ne protive finansiranju izbeglica koje stignu u Evropu, nevladine organizacije kritikuju činjenicu da po novim pravilima OECD novac za te svrhe može da se uzme iz budžeta za zvaničnu razvojnu pomoć, čak i kada se troši "kod kuće".
Neke od članica EU koje je najviše pogodila izbeglička kriza u 2015. zabeležile su veliki rast potrošnje za zvaničnu razvojnu pomoć. Tako je nemački budžet za razvojnu pomoć povećan 25,9%, holandski 24,4%, švedski 36,8%, grčki 38,7% a austrijski 15,4%, preneo je EurActiv.com.
OECD je precizirao da je najveći deo tog povećanja potrošnje realizovan u zemlji donoru, na troškove oko izbeglica.
Evropska mreža za dug i razvoj (Eurodad) tvrdi da su te zemlje sada najveći primaoci vlastite pomoći.
Zahvaljujući izmeni pravila Odbora za razvojnu pomoć OECD u februaru 2016, potrošnja na izbeglice i migrante u zemlji donoru sada može da se izdvaja iz budžeta za zvaničnu razvojnu pomoć uprkos uvreženoj pretpostavci da razvojna pomoć treba da ide za vodu, zdravstvo, hranu i obrazovne projekte u zemljama u razvoju.
Koalicija nevladinih organizacija, uključujući Eurodad, Oksfam (Oxfam), ONE, Spasimo decu (Save the Ćildren), Bond, poziva zemlje donore da osiguraju da takva "diverzija potrošnje" za posledicu nema da najsiromašniji ostanu bez vitalnih javnih usluga, poput obrazovanja ili zdravstva.
Jeron Kvakenbos (Jeroen Kwakkenbos) iz Eurodada ukazuje na "rupe" u računovodstvu i dodaje da bi to "mogao da bude tek početak". Zbog februarske odluke OECD, postoji opasnost da još veći deo razvojne pomoći bude preusmeren vlastitim korporacijama, upozorio je taj predstavnik nevladinog sektora.
"Mada je veoma značajno da vodimo brigu o izbeglicama koje stignu do nas, ti naši troškovi ne mogu da se svrstavaju u međunarodnu razvojnu pomoć i novac za pokriće tih troškova mora da dođe iz drugih izvora", rekao je Kvakenbos.
"Moramo da prestanemo da trošimo budžete za razvojnu pomoć na rešavanje naših problema na štetu najsiromašnijih ljudi kojima je očajnički potrebna veća i bolja pomoć", istakao je Kvakenbos.
Prema novim pravilima, sada i troškovi za bezbednost, npr. za policiju, mogu da se pokrivaju iz budžeta za zvaničnu razvojnu pomoć.
Mada podaci OECD ukazuju na rastući broj zemalja koje za razvojnu pomoć troše ciljanih 0,7% bruto nacionalnog prihoda (BNP), Eurodad insistira da taj rezultat kvari domaće trošenje na izbeglice.
Ukupna zvanična razvojna pomoć institucija EU i članica u 2015. je dostigla 68 milijardi evra i bila je za 15% veća nego 2014. Bila je to treća godina rasta razvojne pomoći EU siromašnom svetu i ta suma je najveća do sada, istakla je Evropska komisija.
Komisija je navela i da je razvojna pomoć EU 2015. bila na nivou od 0,47% BNP prema 0,43% u 2014. i prema proseku za zemlje koje nisu članice EU od 0,21%.
Evropska konfederacija nevladinih organizacija za pomoć i razvoj Konkord (CONCORD) ističe međutim da je taj cilj od 0,7% BNP dostiglo i nadmašilo samo pet članica EU - Danska, Luksemburg, Holandija, Švedska i Velika Britanija.
"Na žalost, zvanični podaci potvrđuju, uz neke pozitivne primere, da EU ponovo nije ispunila svoje ciljeve za razvojnu pomoć u 2015. Ti podaci predstavljaju ozbiljan udarac za kredibilitet EU i njenih članica upravo u trenutku kada treba da pokažu da su opredeljene da ispune obećano i obezbede dovoljno, visokokvalitetno i održivo razvojno finansiranje za Agendu 2030", istakla je direktorka Konkord UK Mreže za pomoć Ejmi Dod (Amy Dodd).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
