Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Budžetsko finansiranje guši medije u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Netransparentan i neuređen sistem budžetskog finansiranja medija u Srbiji ugrožava ravnopravan tretman medija na tržištu, omogućava takozvanu "meku" cenzuru i sprečava razvoj slobodnih i nezavisnih medija, ocenjuje se u istraživanju Centra za međunarodnu pomoć medijima (CIMA). Konstatuje se da je srpska medijska scena pluralistička ako se uzme u obzir broj i vrsta medija, ali da mnogi mediji nisu ni ekonomski ni politički nezavisni od države. Budžetska sredstva se putem "meke", odnosno indirektne cenzure koriste kako bi se podsticalo pozitivno izveštavanje o aktivnostima zvaničnika ili plasirali politički interesi, navodi se u istraživanju i predlaže da se sva budžetska sredstva namenjena medijima okupe u opšti fonda za medije koji bi nadzirala nezavisna komisija.
Mehanizmi finansiranja medija iz budžeta u Srbiji koriste se za indirektnu, "meku" cenzuru koju je teško uočiti a čiji je cilj da se podstakne pozitivno izveštavanje o zvaničnicima i njihovim aktivnostima i kazne kritički nastrojeni mediji, navodi se istraživanju koje je u CIMA objavila u saradnji sa Svetskim udruženjem novina i novinarskih izdavača (WAN-IFA).
Korišćenjem državnih sredstava stranke na vlasti nastoje da plasiraju svoje interese kroz različite medije, a politička raznolikost u srpskim medijima je uglavnom ograničena ili na podršku ili na suprotstavljanje nekoj od vodećih stranaka, navodi se u istraživanju i dodaje da je samo kod nekoliko medija ili medijskih aktivnosti cilj javni interes.
Poslovno okruženje takođe nije povoljno za medije zbog uticaja ekonomske krize čija je posledica nedostatak kapitala ali i slabih mehanizama protiv monopola i okvira za zaštitu konkurencije.
Takođe, medijski zakoni su zastareli, ta oblast još nije regulisana a problem predstavlja i netransparentnost vlasništva.
Gušenje konkurencije
U istraživanju koje se pre svega bavi finanijskim aspektom "meke" cenzure u Srbiji, konstatuje se da se javna sredstva dodeljuju na netransparentan način, proizvoljno bez jasnih i merljivih kriterijuma, javnih procedura i kontrole, što ugrožava konkurenciju u oblasti medija.
"Direktne državne subvencije medijima u državnom vlasništvu koji dobijaju velike svote državne pomoći namenjene medijima, drastično umanjuju slobodu konkurencije u srpskoj medijskoj industriji i sprečavaju razvoj slobodnih, nezavisnih i pluralistickcih medija", navodi se u istraživanju.
U delu istraživanja koje se odnosi na raspodelu subvencija, ukazuje se na neravnopravan položaj dve privatne novinske agencije Beta i Fonet u odnosu na državnu agenciju Tanjug i porede podaci o poslovanju dve najveće agencije, Tanjuga i Bete.
Konstatuje se da su Tanjug i Beta slični po proizvodnji i ukupnim poslovnim prihodima u 2012. godini ako se izuzmu subvencije državnoj agenciji: Tanjug je imao prihod od 1,05 miliona evra ili 120 miliona dinara a Beta 980.000 evra ili 112 miliona dinara.
Pritom, Tanjug je dobio i subvencije u vrednosti od 1,8 miliona evra ili 209,5 mliona dinara, navodi se u istraživanju i zaključuje da je državna novinska agencija bila manje produktivna, jer ima više od dva puta više zaposlenih, odnosno 212 naspram 90 zaposlenih u Beti.
U istraživanju se kao problem izdvaja to što u Srbiji ne postoje potpuni i pouzdani podaci o ukupnim javnim sredstvima potrošenim na medije, o izvorima i oblicima finanisranja niti svrsi ili efektima takve budžetske potošnje. Navodi se da nezvanične procene medijskih organizacija govore o udelu budžetskih sredstava na tržištu medija od 15% do 40%.
Izdvajaju četiri glavna oblika finansijske intervencije države u oblasti medija: subvencije, reklame koje plaćaju državne institucije i javna preduzeća i finansiranje posebnih medijskih usluga i finansiranje medijskih projekta.
U 2012. ukupno 660.000 evra ili 75 miliona dinara je potrošeno na projektno finansiranje medija iz budžeta, što je 20% od subvencija koje su u iznosu od 3,2 miliona evra ili 368 miliona dinara izdvojene samo za četiri medija u državnom vlasništvu - Novinskoj agenciji Tanjug, Međunarodnom radiju Srbija i izdavačkim kućama Panorama i Jugoslovenski pregled.
Pritom, značajan deo državne pomoći medija nije uzet u obzir u zvaničnim propračunima, uključujući reklame koje plaćaju državne institucije i preduzeća, kao i "ugovorne i posebne usluge", što, prema procenama medijskih udruženja, vredi dodatnih 20 miliona evra, dodaje se u izveštaju.
Procenjuje se da je udeo državnih sredstava u tržištu reklama između 23% i 40% ali da je i veći ako se obuhvate prihodi od pretplate i drugi vidovi državne pomoći.
Nerazvijeno tržište reklama
Tržište reklama je ograničeno i statično u Srbiji a mediji zavise u velikoj meri od budžeta za reklamiranje nekoliko velikih kompanija zbog čega su primorani da traže druge izvore zarade.
Tržište reklama je u protekle tri godine u proseku vredelo godišnje 170 miliona evra ili 19 milijardi dinara, što ne može da obezbedi ekonomski opstanaka za sve medije, ocenjuje se u izveštaju CIMA.
Navode se podaci agencije AGB Nilsen (Nielsen) prema kojima je tržište reklama je u Srbiji u 2008. vredelo 206 miliona evra, u 2009. 161 miliona, a u 2010. 175 miliona i u 2011. 172 miliona evra.
Na tržišu reklama je dominiralo desetak kompanija iz oblasti kozmetike i kućne hemije, telekomunikacija, proizvodnje napitaka, kao i komercijalne banke, maloprodajni lanci i prodavci automobila.
Većina reklama se plasira u nacionalnim medijima. Van velikih gradova, lokalna privreda je slaba, a tržišta reklama vrlo siromašna ili gotovo da ne postoje. Procenjuje se da prihodi od reklama na lokalnu nisu nikada više od 30% doprinosili ukupnim prihodima u lokalnim medijima. U 2012. taj udeo je opso na 25%, a u 2013. verovatno će biti manji od 20%, navodi se u istraživanju.
Analitičari objašnjavanju da većina medija opstaje zahvaljujući jeftinoj produkciji koja je često lošeg kvaliteta, malim platama za zaposlene i državnoj ili privatnoj finansijskoj pomoći. Mediji, takođe, opstaju jer izostaju kazne za medije koji ne ispunjavaju finansijske i poreske obezeze ili profesionalne i etičke norme.
"To snažno ukazuje da tržišna kretanja nisu ključni faktor koji određuje sudbinu srpskih medija i da profit često nije glavna korist koju očekuju vlasnici medija i finansijeri", navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da su u Srbiji novinari najviše pogođeni, s obzirom da im je prosečna plata oko 300 evra ili 34.000 dinara što je manje od prosečne mesečne plate i samo polovina mesečne potrošačke korpe u Srbiji.
Javni fond za medije
U izveštaju se predlaže se da se sva državna sredstva za razvoj i podršku medijima uplate u opšti fond za medije koje bi nadzirala nezavisna komisija, kao i da se sva državna sredstva za medije dodeljuju na javnim konkursima.
Takođe, preporučuje se da se budžetskog finansiranje usredsredi na projektno finansiranje i posebno na kofinansirenje novih programa i naglašava da pritom svi ugovori moraju sadržati odredbe u kojima se jasno vlastima zabranjuje da se mešaju u uređivačku politiku.
Ocenjuje se da je potrebno revidirati propise o reklamiranju tako da se uvedu stroge kazne za državna tela i zvaničnike koji krše zabranu korišćenja državnih sredstava za ličnu ili promociju političkih interesa.
Ističe se da je potrebno što pre primeniti preporuke iz Medijske strategije donete još 2011. godine kako bi se uredila oblast medija u Srbiji.
Autor: M.P.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
