Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stav EU za pregovore: Normalizacija odnosa sa Kosovom i reforme
|
|
|
|
Objavljeno : 19.01.2014. | Ažurirano : 20.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Čelnicima srpske vlade 21. januara će u Briselu na otvaranju pregovora o članstvu Srbija - Evropska unija biti uručeni dokumenti EU kojima su utvrđeni osnovni principi pristupnih pregovora Srbije - Generalni stav EU i Pregovarački okvir. U njima se ističe da je cilj pregovora pristupanje Srbije EU, ali da će taj krajnji ishod isključivo zavisiti od rezultata koji Srbija postigne u prilagođavanju evropskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ističe se da će Srbija morati da posveti pažnju vladavini prava, odnosno reformi pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i reformi državne uprave, slobodi medija i ostvarivanju prava manjina. Među prioritetima su i jačanje ekonomije i unapređenje poslovne klime. Takođe se navodi da je pre članstva Srbije potrebno postići pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. Priznavanje nezavisnosti Kosova nije zahtev EU.
Kako se očekuje, Evangelos Venizelos, šef grčke diplomatije, predsedavajuće EU, na međuvladinoj konferenciji EU-Srbija srpskom premijeru Ivici Dačiću, potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću i šefu diplomatije Ivanu Mrkiću će obrazložiti Generalni stav EU za pregovore. Događaju će, kako se očekuje, prisustvovati i evropski komesar za proširenje Štefan File.
U Pregovaračkom okviru u koji je EurAktiv imao uvid, potvrdjen je izvestan prioritet koji che u pregovorima imati poglavlja 23 – pravosudje i osnovna prava, 24 - pravda, sloboda i bezbednost, ali i 35 - ostala pitanja u kojem che se obradjivati odnosi sa Kosovom. Naime, na za te oblasti che se utvrđivati merila, odnosno uslovi za napredak, ne samo za otvaranje i zatvaranje poglavlja, vech che mochi da se utvrdjuju i prelazna merila. Pored toga, ukoliko napredak u ovim oblastima bude znatno lošiji nego u ostalim, zatvaranje i otvaranje ostalih poglavlja može biti odloženo. To bi se moglo dogoditi tek nakon što su druge mere za podsticanje napretka iscrpljene, i to na zahtev Evropske komisije ili zemlje članice, kvalifikovanom većinom Saveta EU, odnosno zemalja članica.
Ovo će omogućiti da se kroz ceo tok pregovora insistira na onome što je i u dosadašnjem približavanju Srbije EU predstavljalo najveći izazov: odnosi sa Kosovom, reforma pravosuđa da bi postalo efikasno i nezavisno, garantovanje ljudskih prava za sve kategorije, uključujući i najosetljivije poput nacionalnih i seksualnih manjina, posebno Roma, borba protiv korupcije i nezavisnost ključnih institucija. To su i oblasti koje se i u Pregovaračkom okviru i u Opštim načelima EU za pregovore navode kao one na koje treba posebno obratiti pažnju.
Pregovarački okvir daje i dodatno objašnjenje u kojim slučajevima se odnosi sa Kosovom mogu obrađivati i u drugim poglavljima, osim za to namenjenog poglavlja 35 koje nosi naziv Ostala pitanja. Naime, ističe se da Srbija mora da garantuje da njen stav o statusu Kosova nije prepreka za primenu pravnog nasleđa EU. „Bilo kakva prepreka tog tipa će se u toku pregovora rešavati u okviru poglavlja pravnog nasleđa koje je u pitanju“, navodi se u dokumentu. Pored toga, ističe se da se posebna pažnja treba pokloniti tome da Srbija u toku prilagođavanja svog zakonodavstva EU ne donosi propise koji su suprotni sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Obavezujući dogovor sa Kosovom o normalizaciji odnosa biće obaveza Srbije pre kraja pregovora. Prema dokumentu, međutim, to nema veze sa statusom Kosova.
Treba imati u vidu i da su oba dokumenta su u decembru usvojili šefovi država ili vlada EU kao i Savet ministara Unije, i u njih su unete i formulacije koje odražavaju stavove pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Evropski komesar Štefan File je novinarima tada rekao da pravno obavezujući sporazum kad Srbija završi pregovore o članstvu, samo treba da obezbedi postojanost procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a da se nigde ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, jer i pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.
Detaljno je objašnjena i procedura pregovora. Evropska komisija će na osnovu napretka Srbije i izveštaja sa skrininga, odnosno pregleda usklađenosti Srbije sa standardima EU, napraviti predlog merila, odnosno uslova koje Srbija treba da ispuni za zatvaranje poglavlja, a u nekim slučajevima i za otvaranje. Merila će obuhvatati i prilagođavanje propisa ali i rezultat u njihovoj primeni, a tražiće se i ispunjavanje obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Oporavak ekonomije i poboljšanje poslovne klime takođe će biti medju značajnim faktorima za napredak Srbije ka članstvu. U Načelima se ističe da je Srbija pogođena svetskom ekonomskom i finansijskom krizom i da će EU pružiti podršku za privredni oporavak. „Dodatni napori za strukturne reforme, fiskalnu konsolidaciju i reforme u okviru evropske agende, uključujući prihvatanje strategije Evropa 2020 trebalo bi da ubrzaju oporavak i rast i povećaju konkurentnost, kao i da unaprede upravljanje privredom i pomognu pripremu za nove procedure nadzora u ekonomskoj i monetarnoj uniji“.
U "Generalnom stavu EU" se ukazuje na važnost stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU-Srbija i činjenicu da je "Srbija ispunila politička merila i uslove SSP, i da je preduzela važne korake ka uspostavljanju delatne tržišne privrede".
Zaključak je i da "izgledi za članstvo pokreću političke i ekonomske reforme, društveni preobražaj, jačaju vladavinu zakona i stvaraju nove mogućnosti za građane i privrednike u onim evropskim zemljama koje žele da postanu deo projekta što zbijenije unije".
Iz Pregovaračkog okvira može se videti da su pregovori proces čiji cilj je ulazak u EU, ali da nisu garancija da će zemlja i ući u EU. Ističe se da dužina pregovora i ishod zavise isključivo od napretka Srbije. Pored toga, postoji mogućnost i da se pregovori suspenduju u sluaju da Srbija „trajno i ozbiljno“ krši vrednosti na kojima je Unija zasnovana. To se može učiniti na predlog Komisije ili trećie članica, a za usvajanje takvog predloga potrebna je kvalifikovana većina zemalja članica. U tom slučaju Komisija bi napravila i uslove za obnavljanje pregovora.
Izvor: Beta i S.V.
Povezani sadržaj
T"> |
|
|
EurActiv Srbija
