Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predstojeći samit EU ključan za Hrvatsku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri članica Evropske unije okupiće se 23. i 24. juna u Briselu kako bi razmotrili izazove sa kojima se Unija suočava, pre svega u ekonomiji i oblasti migracija, uključujući i upravljanje šengenskim prostorom. U oblasti proširenja EU, samit je posebno važan za Hrvatsku koja očekuje odluku o završetku pregovora o članstvu. Očekuje se i da na samitu zvanično bude pokrenuta Dunavska strategija koja je za Srbiju važna kao okvir za razvoj dunavskog regiona i unapređenje saradnje sa članicama EU.
Evropski lideri bi trebalo da "daju zeleno svetlo" Hrvatskoj za pridruživanje Uniji na samitu u Briselu, odnosno da donesu odluku o završetku pristupnih pregovora do kraja ovog meseca i o potpisivanju pristupnog ugovora do kraja godine.
Mađarski ministar spoljnih poslova Janoš Martonji izjavio je 21. juna u Luksemburgu da će sastanak Evropskog saveta biti izuzetno važan za Evropu i Hrvatsku. "Mislim da će sve biti u redu, da ćemo se dogovoriti o konačnom tekstu na čemu sada radimo. Mislim da ćemo 23. juna imati izuzetno važan sastanak Evropskog saveta, za Evropu i za Hrvatsku", rekao je ministar Martonji čija zemlja do kraja juna predsedava Unijom.
"U svetlu postignutog napretka i pozitivne ocene Evropske komisije, Evropski savet poziva na zaključenje pristupnih pregovora do kraja juna 2011. godine na temelju nacrta zajedničkih pozicija koje je nedavno predstavila Evropska komisija s ciljem potpisivanja pristupnog ugovora do kraja godine", navodi se u nacrtu zaključaka koji su pripremljeni za samit EU, prenela je agencija Hina.
Kako je ranije najavljeno, Hrvatska će biti pod specifičnim nadzorom do prijema u EU - svakih šest meseci proveravaće se sprovođenje obaveza u primeni zakona o konkurenciji, suzbijanju korupcije, nezavisnosti pravosuđa i saradnji sa Tribunalom u Hagu. Evropski komesar za proširene Štefan File rekao je 16. juna da Hrvatska neće biti pod nadzorom po ulasku u Uniju, kao što je bio slučaj sa Rumunijom i Bugarskom, članicama od 2007. godine.
Lideri EU bi trebalo da usvoje zaključke ministara EU o pokretanju Dunavske strategije, što će označiti i zvanično pokretanje te strategije koja treba da omogući razvoj dunavskog regiona. Dunavska strategija je i prilika za povezivanje članica EU i zemalja koje nisu članice, uključujući Srbiju. Srbija će biti koordinator u dve oblasti - sa Slovenijom će biti koordinator za železnički, drumski i vazdušni transport u okviru poboljšanja mobilnosti, a sa Slovačkom za ekonomiju znanja, koja obuhvata istraživanje, obrazovanje i informaciono-komunikacione tehnologije.
Background Evropska komisija predložila je 10. juna da se zaključe preostala poglavlja u pristupnim pregovorima sa Hrvatskom, što otvara put za njeno pristupanje EU 1. jula 2013. Evropska unija je počela pregovore sa Hrvatskom 2005. godine. U završnoj fazi pregovora Hrvatske i EU posebno je važno da hrvatske vlasti ostvare kriterijume iz Poglavlja 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.
Evropska komisija je Dunavsku strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra 2010, a ministri spoljnih poslova EU su je podržali na sastanku 13. aprila 2011. Dunavskom strategijom je obuhvaćeno 14 zemalja, od čega osam članica EU i šest zemalja koje nisu članice, uključujući Srbiju.
Lideri EU bi trebalo da usvoje i izveštaj Mađarske, predsedavajuće EU, o načinima za unapređenje položaja Roma u EU.
Migracije i ekonomija - glavne teme samita
Dvodnevni samit počinje 23. juna radnom večerom tokom koje će šefovi vlada i država članica EU razgovarati o ekonomskim pitanjima. Lideri EU će razmotriti napredak koji je postignut u primeni paketa mera koji je usvojen u martu kako bi se očuvala finansijska stabilnost i stvorile osnove za održiv rast. Reč je o predlozima šest ekonomskih zakona, izmenama privremnog mehanizma pomoći za zemlje koje se nađu u finansijskoj krizi (EFSM) i uspostavljanju stalnog mehanizma pomoći - Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM).
Usvajanjem preporuka o članicama zatvoriće se prvi "Evorpski semestar", odnosno ciklus koordinacije evropskih politika u skladu sa strategijom razvoja Evropa 2020. Lideri EU će razmotriti i oceniti nacionalne programe članica za reformu, stabilizaciju i usklađivanje i dati mišljenja za svaku članicu.
Očekuje se i da lideri EU da potvrde imenovanje Marija Dragija za narednog predsednika Evropske centralne banke.
Na plenarnom sastanku 24. juna lideri EU će razgovarati o pitanju migracija. Oni bi trebalo da pruže smernice u vezi sa upravljanjem šengenskim prostorom u kome je garantovana sloboda kretanja, kontrolom spoljne granice i dovršetkom jedinstvenog sistema azila. U tom kontekstu, oni će razgovarati o jačanju partnerstva za zemljama u južnom susedstvu.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy) je uoči samita izrazio očekivanje da će lideri članica EU istaći značaj slobode kretanja, dok je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) ukazao da članice ne smeju da ugroze slobodu kretanja ponovnim uvođenjem graničnih kontorla.
Komisija neće oklevati da deluje ako ovi temelji evropskog projekta budu dovedeni u pitanje, naglasio je Barozo u pismu koje je uputio šefovima vlada i država EU uoči samita. On je ocenio da Unija treba da reaguje u kriazma kroz koordinirani, zajednički mehanizam i da članicama treba dozvoliti ponovno uvođenje kontrole granice samo kada su sve ostale mogućnosti iscrpljenje.
U pismu liderima EU uoči samita Barozo je pozvao na uvođenje takse na finansijske transakcije u EU. Iako o tom pitanju lideri EU ne bi trebalo da razgovaraju na ovom samitu, Barozova najava ukazuje da bi Evropska komisija mogla da predloži uvođenje te takse. Barozo je ocenio i da finansijske institucije, pre svega banke, treba da daju doprinos u nadoknadi troškova nedavne krize.
Lideri EU će razgovarati o prilikama u zemljama na severnu Afrike i Bliskom istoku, posebno Libiji i Siriji, kao i načinima da se osnaži bliskoistočni mirovni proces.
Posebna tema će biti i jačanje partnerstva sa zemljama u južnom susedstvu Unije, poput Tunisa i Egipta. Barozo je uoči samita objavio odluku o imenovanju evropskog diplomate Agostina Mijoca (Miozzo) za specijalnog predsednika za južni Mediteran i formiranju radne grupe koju će činiti predstavnici članica EU i evropskih finansijskih institucijama, kako bi se bolje koordinisala pomoć tom regionu.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
