Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP: Mehanizam za vraćanje viza usaglašen, glasanje odloženo
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Savet ministara Evropske unije i Evropski parlament su postigli umnogome politički dogovor o utvrđivanju mehanizma kojim bi EU mogla privremeno vratiti vizni režim za neku od zemalja Zapadnog Balkana, ali je glasanje o tome u Odboru za građanske slobode Evropskog parlamenta iz tehničkih razloga pomereno za drugu polovinu januara, potvrdili su agenciji Beta izvori u Evropskom parlamentu. Krajem 2012. u srpskim medijima se ponovo špekulisalo o mogućnosti privremenog uvođenja viza na zahtev pojedinih članica EU. U Evropskoj komisiji navode da se u zahtevima upućenim Briselu poimence ne pominje nijedna zemlja Zapadnog Balkana, kao i da će jedino merodavno biti činjenično stanje koje se ustanovi u EU.
Upućeni zvaničnici u Odboru za građanske slobode Evropskog parlamenta su rekli agenciji Beta da je politički još u decembru praktično usaglašena "zaštitna klauzula" režima bez viza za zemlje Zapadnog Balkana, kojom bi vize bile vraćene ako se utvrdi da je iz tih zemalja došlo do naglog povećanja "lažnih azilanata" ili priliva ilegalnih imigranata u EU.
Predstavnica za štampu u Odboru za građanske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da će, umesto 10. januara - kako je bilo planirano, glasanje o "zaštitnoj klauzuli" biti 21, 22. ili 31. januara. Odlaganje je proceduralno-tehničko jer je nužno, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma pravno i jezički "dotera" i usaglasi.
Sama sadržina "zaštitne klauzule" je suštinski prihvaćena u konsultacijama Saveta ministara EU i Evropskog parlamenta, naglasila je Isabel Nadkarni, a to su potvrdili i drugi izvori iz Odobra za građanske slobode Evropskog parlamenta.
Evropski parlament je 8. januara saopštio da do usvajanja "zaštitne klauzule" za bezvizni režim dolazi na zahtev nekoliko zemalja EU koje su ustanovile naglo povećanje broja neosnovanih zahteva za dobijanje azila državljana nekih zemalja Zapadnog Balkana, posle uvođenja bezviznog režima sa EU.
Kako je agenciji Beta rečeno u Evropskoj komisiji, "zaštitna klauzula" može stupiti na snagu pošto stručnjaci Komisije utvrde činjenice o prilivu osoba koje zloupotrebljavaju režim bez viza za putovanje u "šengenski prostor" Unije i kad Evropska komisija to predloži Savetu ministara EU.
Background Usvajanje mehanizma za privremeno ponovno uvođenje viza je proces koji traje već godinu i po dana. Još početkom 2011. neke članice, poput Francuske i Holandije su predložile početkom se uvede takav mehanizam za slučaj "hitne vanredne situacije", a Evropska komisija je predlog o uvođenju mehanizma predstavila u maju 2011.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno. Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil iz Srbije u zemljama EU.
Nakon ukidanja viznog režima zabeležen je porast podnosilaca zahteva za azil u zemljama EU, posebno iz Srbije i Makedonije.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do znanja da se u zahtevima upućenim Briselu za usvajanje ubrzanog postupka za eventualno vraćanje viza poimence ne pominje nijedna zemlja Zapadnog Balkana.
Na pitanje da li preti opasnost da vize budu vraćene Srbiji i Makedoniji, izvori u Evropskoj komisiji su 10. januara ponovili da će jedino merodavno biti činjenično stanje koje se ustanovi u EU.
Zemlje članice EU bi tada, i na osnovu svojih podataka, mogle zaključiti da je na tri, šest ili više meseci nužno vratiti vize nekoj državi Zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je došlo do "vanredne situacije" i mogućeg ugrožavanja bezbednosti prostora EU.
Savet ministara članica EU takvu odluku donosi "kvalifikovanom većinom" glasova što znači da su potrebna 73% glasova svih članica EU. Pritom glas najvećih zemalja Unije ima "specifičnu težinu" od 29 bodova, a najmanjih tri ili četiri boda.
Povodom tvrdnji medija da je u poslednje vreme došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", u ogromnoj većini Roma, iz nekih država Zapadnog Balkana, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Mikele Čerkone je Beti rekao da će se pravi podaci znati tek pošto stručnjaci Evropske komisije uskoro daju izveštaje o tome i kada se to sravni s podacima zemalja članica EU.
U oktobru prošle godine su prvenstveno Nemačka, Švedska i Luksemburg, ali i neke druge članice EU, gde je došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", zatražile da se hitno u Evropskom parlamentu usvoji "zaštitna klauzula" kojom bi se u slučaju nagle i velike zloupotrebe bezviznog režima mogle privremeno ponovo uvesti vize nekim zemljama Zapadnog Balkana.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
