Stampa
Hrvatska najviše napredovala, BiH zaostaje  

Objavljeno : 12.10.2011. | Ažurirano : 13.10.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Evropska komisija je konstatovala veliki napredak koji je Hrvatska ostvarila u proteklih godinu dana i koji joj je omogućio da zatvori pristupne pregovore. Komisija od Hrvatske očekuje da do prijema u EU 1. jula 2013. završi preostali deo posla. Za razliku od Hrvatske, u Bosni i Hercegovini napredak je bio veoma ograničen zbog sporog formiranja vlasti i odustva dogovora političkih lidera, dok je Makedonija u izvesnoj meri napredovala ali je i dalje opterećena nerešenim sporom oko imena sa Grčkom.

 

Evropska komisija je 12. oktobra predstavila "paket o proširenju" koji sadrži izveštaje o napretku svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Kada je reč o Hrvatskoj to je poslednji izveštaj o njenom napretku. Hrvatska je u junu ove godine završila pregovore sa EU, a 19. decembra potpisaće Ugovor o pristupanju.

 

Hrvatska je u proteklih godinu dana napravila veliki napredak u svim područjima, što je omogućilo završetak pristupnih pregovora, a preostali deo posla treba da obavi do ulaska u Evropsku uniju 1. jula 2013, ocenila je Evropska komisija.

 

Komisija u izveštaju navodi da je Hrvatska napravila veliki napredak, posebno na planu pravosuđa i osnovnih prava, kao i u oblasti koju pokriva poglavlje Pravda, sloboda i bezbednost dok ostatak posla treba obaviti do ulaska u EU. Komisija dodaje da se Hrvatska obavezala na nastavak posla kako bi ostvarila održive rezultate, posebno u oblasti reforme pravosuđa i javne uprave, borbe protiv korupcije, manjinskih prava, povratka izbeglica i procesuiranja ratnih zločina.

 

Komisija navodi da će pažljivo pratiti napredak Hrvatske u svim područjima do dana ulaska u EU.

 

Hrvatska je prva zemlja koja je pregovarala prema strožim kriterijima i merilima za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Iskustva stečena u pregovorima s Hrvatskom primenjivaće se ubuduće i u pregovorima sa drugim kandidatima.

 

U BiH nema političke volje za reforme

 

Evropska komisija je ocenila da je "neuspeh u političkom dogovoru o formiranje vlade" otežao napredak BiH u ključnim reformama za pomak ka integraciji u Evropsku uniju". Reforme su veoma ograničena, za njih nema političke volje, slabe su institucije, nema dovoljno ljudi i sredstava, manjkava je saradnja među njima, kaže se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, objavljenom u Briselu.

 

Kao povoljni rezultati BIH se navode ukidanje viza za putovanja u zemlje EU, kao i to što je, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut dijalog Evropske unije i BiH o pravosuđu.

 

I dalje ostaje problem "usaglašavanja Ustava BiH s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a zakon o državnoj pomoći mora da bude donet na drzavnom nivou".

 

Evropska komisija navodi da nepostojanje postupka usaglašavanja Ustava sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci "izaziva veliku zabrinutost, dok je usvajanje izbornog zakona od sustinske vaznosti za drustveni i ekonomski razvoj BiH".

 

"Napredak u vladavini prava je mali - imenovani su direktor i zamenik Antikorupcijske agencije, ali Agencija nije operativna, korupcija je ozbiljan problem, ...u mnogim obalstima".

 

"Politički predstavnici moraju imati zajedničkih stav o pravcu kojim treba da krene ta zemlja", podvlači Evropska komisija. Uz to je "neophodno usklađivanje, podešavanje institucija jer proces pristupanja EU traži funkcionalne ustanove u svim ravnima i funkcionalan mehanizam koordinacije u pitanjima koja se ticu EU".

 

Spor sa Grčkom i dalje opretećuje Makedoniju

 

Komisija je konstatovala da su odnosi Makedonije i Grčke i dalje opterećeni nerešenim sporom oko imena i da dve zemlje o tome još pregovaraju uz posredovanje UN. "Očuvanje dobrosusedskih odnosa, uključujući pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja za ime kroz pregovore, i dalje je od suštinskog značaja", navodi se u izveštaju. U Strategiji proširenja za 2011-2012. Komisija je naglasila da je potrebno udvostručiti napore kako bi se što pre pronašlo rešenje. "Odavno je već vreme da se pronađe rešenje", navodi se u tom dokumentu.

 

Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o Makedoniji treći put uputila poziv toj zemlji za početak pregovora, ali bez datuma početka tog procesa.

 

Komesar EU za proširenje Štefan File, prilikom predstavljanja izveštaja o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Uniji 12. oktobra, rekao da je  Makedonija je u proteklih godinu dana malo napredovala."Bilo je malo progresa tokom proteklih godinu dana. Ključni izazovi ostaju: nezavisnost sudstva, reforma javnog sektora, borba protiv korupcije. Sloboda štampe ostaje ozbiljna briga", ukazao je File.

 

On je članovima Komiteta za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu rekao da veruje da je motivacija za reforme u Makedoniji nestala, zbog, kako je ukazao, i dalje nerešenog spora oko imena sa Grčkom. Istovremeno je ukazao da preporuka Evropske komisije da Makedonija započne pretpristupne pregovore ostaje.

 

U izveštaju o napretku Makedonije navodi se da je ta zemlja ostvaruje dovoljan napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma. Makedonija nastavlja da sprovodi reforme koje su ključne za pridruživanja ali su suštinski izazovi i dalje pred njom, dodaje se u izveštaju.

 

Ostvaren je napredak u reofrmi pravosuđa i javne administracije, posebno u stvaranju pravnog okvira. Dodatni napori su potrebni u primeni zakona, posebno u vezi sa slobodom medija, pravosudnom i administrativnom reformom i borbom protiv korupcije. Evropska komisija je ocenila i da je neophodno da se osnaži dijalog vlasti i opozicije.

 

Komisija je konstatovala da je u Makedoniji uspostavljen pravni i institucionalni okvir za ljudska prava i zaštitu manjina, kao i da se u načelu poštuju građanska i politička prava. Na tom planu je ostvaren izvestan napredak, kao i u oblasti kulturnih prava i prava manjina.

 

U izveštaju se dodaje da je pokrenut dijalog u vezi sa slobodom medija u Makedoniji i ukazuje da stanje u medijskoj oblasti izaziva ozbiljnu zabinutost a da novinari i urednici govore o sve većem političkom pritisku i zastrašivanju.

 

Izvor: Beta i EurAktiv.rs

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar